Ispunjavaš zahtjevan životni plan: dižeš se rano, moliš, primaš sakramente, radiš ili učiš mnogo, uzdržljiv si, mrtviš se... ipak opažaš da ti nešto nedostaje! Unesi u svoj dijalog s Bogom ovo razmatranje: Budući da je svetost – odnosno borba da je se postigne – punina ljubavi, trebaš preispitati svoju ljubav prema Bogu, i, radi Njega, prema drugima. Možda ćeš tada otkriti velike nedostatke skrivene u svojoj duši, protiv kojih se nisi ni borio: nisi dobar sin, dobar brat, dobar suradnik, dobar prijatelj, dobar kolega; – i, jer ljubiš neuredno “svoju svetost”, zavidan si. “Žrtvuješ” se u mnogim “osobnim” detaljima; zbog toga si privezan na svoj “ja”, na svoju osobu, i ne živiš za Gospodina, ni za druge: živiš za sebe.